Андрей Климов

Сенатор Андреј Климов: Русија је снага добра

Сада, када је цео свет у тешкој ситуацији, када су људи и земље изоловани, посебно је важно подржавати и јачати добре односе – и у породицама и на међудржавном нивоу. Заменик председника Комитета Савета Федерације за спољне послове, доктор економије, заменик секретара Генералног Савета странке Jединствена Русиjа,сенатор Андреј Климов је говорио новинском порталу  RuSerbia.com о односима Русије и Србије. Питања је постављао главни уредник портала Дмитриј Некљудов.

Андрей Климов

Реците, зашто је Србија важна за Русију? Због чега сматрате да је неопходно успоставити везе између наших земаља?

Знате, постоји неколико начина да се одговори на ово питање. Први одговор је традиционалан, да су Срби – славени, православци, браћа и тако даље… То су неоспорне ствари. Србија је једна од ретких земаља на европском континенту која се није придружила НАТО интеграцијама. То је врло значајна ствар. Скоро све суседне земље Србије су се придружиле НАТО интеграцијама и нејасно је због чега су то урадиле. НАТО је организација која је првобитно била створена за борбу против Русије, против Москве, против наше државе, што је била јавна тајна. Уколико отворите Оксфордски речник, видећете шта је уствари НАТО. У њему јасно пише да је то организација, која је створена за борбу против Совјетског Савеза, али Совјетски Савез одавно не постоји, а НАТО организација постоји.

Тешко је себи представити да је НАТО створен како би се борио например против Аустралије или Бразила. Уколико питате људе, који не живе у Русији, рецимо у Пољској, Балтичким државама и у другим земљама – «Чему служи НАТО?», они ће вам одговорити: «Па, наравно, за борбу против Русије!» Због тога, свака држава која постане члан НАТО-а, чак и мала као што је то Црна Гора нас не изненађује, већ одмах у нашим штабовима уносимо исправке. Зато ако желите да постанете део «нечега», онда је најбољи пут, НАТО пут. Кад човек жели да постане део велике ракетно-нуклеарне суперсиле, његов главни пут је пут ка НАТО-у, јер ће му даље бити лакше, вртиће се у тој причи, док не уђе и не постне НАТО члан или док се НАТО не распадне. То је начело, које нисам ја измислио. Можда то није у буквалном смислу тако, али су то више пута изјавили и наше дипломате и водећи лидери.

Још једна врло важна ствар. Србија је земља која је поднела захтев за асоцирано чланство, за асоцирана партнерства са Евроазијском економском унијом (ЕАЕУ). То је нови ентитет који је настао на основи Уније Независних Држава (УНД), а Србија је прва држава која одлучила на овај начин да сарађује са нама. Први је био Вијетнам. Желим да подсетим да је у овом случају Србија прва држава на европском континенту која је озаконила односе с ЕАЕУ-ом, што је такође врло рационалан и моћан фактор да пређемо на свеобухватно стратешко партнерство. Србија је земља која има односе са Руском Федерацијом не само на дипломатском нивоу, не само на нивоу наших министарстава на парламентарном нивоу, већ је земља у којој је владајућа странка Српска напредна странка на челу са председником Вучићем јавно потписала и више пута потврђивала споразуме о партнерству са владајућом странком Руске Федерације «Уједињена Русија». То је такође врло важна ствар. Али Србија нија једина. Ми имамо потпуно исте односе и са Комунистичком странком Кине, и са Либерално-демократском странком Јапана. Постоје земље које су закључиле сарадњу са нама, а затим је од страха одбили. То су наши партнери из балтичких земаља. Истина је да нам се они сада обраћају речима «Да ли ће нам Мајка Русија помоћи у овој епидемиолошкој кризи?»

Нисам случајно набројао врло различите чињнице које заиста одговарају на питање шта је Србија за нас. Али могу и да кажем, а то знам и од председника Србије, и од колега у парламенту, и од колега из наше међустраначке сарадње – да и Русија пуно значи за Србију. То такође не треба заборавити, јер постоје земље које су у партнерству са велесилама предмет шпекулације, то такође добро знамо. Разговарао сам и са обичним људима. За већину Срба су то разумљиви односи и они теже тим односима. Штавише, колико знам, ниједан српски политичар не може добити озбиљан резултат на изборима, озбиљну подршку у друштву, ако допусти било какве антируске изјаве и акције. То такође није карактеристично за све земље и ми то разумемо и свакако поздрављамо, јер је ово првенствено потребно Србији и народу Србије. То је у ствари, све што по мом мишљењу треба имати на уму када данас говоримо о руско-српским односима.

 

Током протекле године водеће светске силе попут САД-а, Велике Британије и Русије окупиле су у Београду своје професионалне представнике на политичкој сцени. Да ли је могуће рећи да почиње нова фаза у борби за Србију?

Знате, борба за територију на којој се налази Србија и модерна српска држава очигледна је бар стотину година, и то потврђују многе чињенице. Знамо да је на простору бивше Југославије заправо био изазван Први светски рат, о чему пише у свим уџбеницима историје. Врло добро знамо да је за време Другог светског рата Балкан био веома важан и сећамо се како је био ослобођен, које снаге су овде учествовале са свих страна. Све је то такође било у плану, мапама и у главама тадашњих вођа. Наши западни партнери не могу не узети то у обзир. Кад су Сједињене Америчке Државе поставиле себи задатак обуздати Русију и назвали нас противником у свом федералном закону и намеравају да нас избацују из свега, онда је наравно за њих Србија као трн у оку. Они разумеју да је ово земља која се мора срушити и то ће урадити по сваку цену. Морам такође истакнути да гледајући све то разумемо да границе раскола могу бити у неочекиваним сферама, например, у религијској сфери православља. То су учинили например са Грчком. Туда су делегирали амбасадора, који је припремао Мајдан, из Кијева, где је све почело. Сада имамо одређене проблеме у комуникацији са Афоном. То је тачно њихових руко дело, при томе рађно у Државном Департаменту, тако да немамо илузија у вези са тиме. Председник Вучић то врло добро разуме.

Навео бих још један неочекивани пример. Американци, сматрајући да им је потребно да задрже Балкан, обучавали су све врсте специјалиста за обојене револуције на српској земљи. Например, пре више од 10 година, Американци су у специјалним камповима у Србији усмјеравали и припремали господина Гуајдоа, тада врло младог момка, кога су касније прогласили за псеудо председника Венецуеле. Сигурно знамо да је то било у камповима Србије. Представници српских специјалних служби у разговорима са мном то су и потврдили, а то потврђују и докази које је добила наша сенаторска комисија за заштиту државног суверенитета. То потврђују и специјалне службе Венецуеле. То је медицинска чињеница, али то није једина чињеница о којој знамо, зато се српска територија заиста и веома озбиљно разматра. Хвала Богу, одлучни потези српског руководства су у последњим годинама преокренуле ситуацију. То је доказано у марту прошле године, када се десио покушај промене власти у Србији на непримерени начин. Да, тада су паразитирали на чињеници да се то наводно ради готово у корист Русије, али то је наравно глупост. У то време сам био на тргу где се то догодило, разговарао сам са људима. Ја сигурно знам да је то стимулисано извана, без обзира ко, како и на који начин то може да опише. Чак и ако су људи нешто радили, сматрајући да то сами раде, њима су манипулисали, а ми смо одлично знали да је то тако.

И у вези са тим, наравно, крајње је наивно мислити да ће неко изаћи изван те контроле. Али догађаји из 1998. године убедљиво су показали колико је Србија важна за наше западне партнере. Управо тамо је била покренута прва после рата војна операција НАТО у Европи.

 

Како бисте оценили развој односа између Русије и Србије у протеклом периоду? Сви досадашњи и садашњи лидери Србије, Тадић, Николић, и Вучић називају их пријатељским, братским и стратешким. По вашем мишљењу, да ли ти односи постају још бољи или постоји нека стагнација или чак погоршање?

Они постају рационалнији. То је добро и исправно, т.ј. не квари људске односе, већ их подиже на потпуно квалитативно другачији ниво. Само када кажемо колико смо сјајни пријатељи, то је већ позитивна ствар, али ако су то само празне приче на ту тему, онда… сами разумете.

За грађане нису важни само разговори, како у Русији тако и у Србији, а тако је заправо свуда у свету. Ти односи се развијају сваке године. Чак и статистички могу да видим обим испорука узајамног трговинског промета, зато што на правилан начин започињемо са применом нових врста војне сарадње. Схватамо да сада постоји један веома озбиљан пројекат, такозвани «Турски ток». То је фактички снабдевање руским гасом кроз гасоводни систем који је изградила Русија, укључујући многе земље бивше Југославије. Наравно да је Србија врло битан саставни део на путу тог гасовода. То такође говори много. Имамо и других предлога за сарадњу.

Сматрам да се у већини сфера у којима би та сарадња могла да буде, или је започета или постоји и развија се. Тако сваке године видимо заиста позитивне ствари. Постоје различите ствари, као и у свакој свакодневној ситуацији, нпр. неко нешто није разумео, неко нешто није завршио, неко је рекао нешто погрешно. Када се ствари дешавају између пријатеља, пријатељи могу то отворено рећи, можда не јавно, али зато отворено. Ми на састанцима, на којима и ја учествујем, понекад разговарамо о нашим проблемима, отворено разговарамо, објашњавамо зашто се то дешава тако, и никако другачије. И уопште, напредујемо са разумевањем.

Па рецимо у Русији не разумију сви зашто српски политичари делимично признају Крим као руски, а делимично покушавају не одговарати на ово питање. Ми разумемо да они то схватају као неку везу са косовском проблемом. Иако су Косово и Крим потпуно две различите ствари. Али односимо се са разумевањем, схватамо да се став Србије по овом питању разликује од става, например, Јапана, који је заправо заинтересован за потпуно различито територијално питање и ипак не заборавља да се потпише на састанцима «седмице» испод различитих и деликатних речи, које се доносе на Кримско полуострво, чиме не поштује избор и вољу милиона људи који тамо живе. Али то је на њиховој савести. Србија није предузимала такве кораке и надам се да неће. У сваком случају, тачно знамо да је председник Вучић и приватно, и јавно неколико пута рекао да Србија, док је он председник, неће прихватити никакве антируске санкције. Тако да са свим оним разноликим сигналима који, као и у сваком животу, долазе и из Русије и из Србије, они не избацују главно. А главна ствар је да сваке године крећемо напред и ка врху. То је у ствари позитивно за наше две земље.

 

Желео бих да вас питам за наставак економске теме: често српски опозициони медији оптужују владу да је одмицала Русију од великих пројеката, а после нафтна индустрија Србије нема већих победа на тендерима Русије. Чак и тендере уређују тако, да европске компаније имају предност. Да ли имате осећај да у економији покушавају да усмере Русију у корист Кине и Европе?

Ја сам реалиста, бавим се професионалном политиком већ 30 година, а међународном политиком чак и више, јер сам у совјетско време то чинио кроз систем омладинских организација повезаних са комсомолом. А пошто сам реалиста са искуством, могу вам рећи да све о чему говорите такође видимо. Знамо чак и више него што се некима чини. Знамо конкретна презимена људи који имају корист од одређене одлуке, све то разумемо, али такође схватамо да се званични став руководства Србије налази у врло једноставној формули: у ЕУ – да, у НАТО – не. Поштујемо овај избор, немамо ништа против партнерства са Европском Унијом. Колико год чудно изгледало, још увек имамо споразум о партнерству и сарадњи са Европском Унијом. Но искрено говорећи, понашају се непоштено, многе ствари које су тамо наведене не испуњавају, смислили су илегална ограничења по упутству из Вашингтона, али није ствар у томе. Ствар је у томе да живимо у епохи конкуренције и било би наивно помислити да ће сви уговори бити потписани у корист Русије и руских компанија, да су производи који руске компаније испоручују, наши производи и услугенајбољи у свету, а наши аутомобили бољи од МерцедесаНо опет кажем – ми смо реалисти. Срби такође могу да кажу: зашто се на територији Руске Федерације не продају само српски производи? Наравно, не једемо само српске производе и не пијемо само српско вино, пијемо различита вина и не идемо само на српска летовалишта, већ и на друге дестинације. На пример, постарао сам се да посетим са породицом скијалиште у Србији, док смо пре тога ишли у Швајцарску или Аустрију, али сада ћемо поново отићи или у руско одмаралиште или у ова поменута. Зашто? Објаснио сам то српским лидерима – у одмаралиштима пуше. Пењем се на планину, одлазим са дететом у ресторан и тамо задимљено. Објашњавам то разумљивим језиком, јер то није разлог да се неко због мене увреди, покушао сам да боравим тамо, да, добро је место за одмор, све је предивно, али пуше. Зато морамо да имамо разумевање за такво нешто. За нас то је прилика да побољшамо квалитет своје робе и услуга и своју цену учинимо конкурентнијом, али са становишта С-400 ипак нема проблема. Све земље, чак и Сједињене Америчке Државе знају, али не говоре, да је С-400 најбољи производ у свету. Што се тиче неких других контаката, о изградњи аеродрома и тако даље, не треба заборавити да Русија има толико отворених путева где може продати своју робу и услуге, што мало ко има. Рецимо, у мом родном граду Перму, у Пермској области, одакле сам, традиционално смо у протеклих 60 година испоручивали своју робу и услуге у 70 земаља света. А ако погледате промет робе, онда међу првим купцима производа из Перма није Србија, нити нека друга европска држава, већ, извините, Сједињене Америчке Државе, јер редовно купују од нас ракетне моторе за своје војне операције. «Бојинг» 40% својих делова производи у Пермској области. Ако, не дај Боже, будемо приморани на тешке одлуке (јер свакако знамо да постоје неке границе које се не смеју прећи, иначе ће доћи до колапса), рећи ћу вам сасвим отворено шта би се десило ако нас одједном присиле на то, «Аирбус» и «Бојинг» ће остати без делова. На метлама ћете летети по целом свету. Ми своје ваздухопловство апсолутно опремамо сопственим деловима. Наравно, постоје и неки елементи украса који се купују у иностранству, али ако одузмемо тај део, као што видите, сва наша војна авијација не садржи елементе произведене у страним земљама. Шаљемо испомоћ Италији, између осталог, исто тако и Сирији, и није лоше: превозимо много и робе и људи. Зашто то опет кажем? Зато што се неке ствари традиционално сматрају правилним: на пример, у Србији треба да се успостави трговинска равнотежа између земаља Западне Европе, Централне Европе, суседа, и Русије. То је нормално, то је правилно, то је разумљиво и никадасе због тога нећемо увредити. Важно је да реализујемо оне пројекте, које смо хтели да реализујемо. И још бих скренуо пажњу на чињеницу да је ниво руских услуга и квалитета много већи него што се приказује у холивудским филмовима. И што више Срба за то зна, тим боље. И тада ће све доћи на своје место. Знате ли ко већ десет година превози америчке астронауте у свемир? Ми их тамо превозимо. Ако обратите пажњу, ми сами производимо уређаје за вештачку вентилацију и извозимо. Сада сам погледао документ – 50 земаља света су започеле куповину. Имамо их неколико пута више него све развијене европске земље заједно.

Производња је прешла у даноноћну смену сада, помоћи ћемо браћи, али и не само браћи. Наши микробиолози су самостално разрадили тестове и сада их достављамо Италији, земљи НАТО-а, земљи Европске Уније, и то смо учинили одмах. Италијански премијер је телефонирао председнику Русије, дан касније смо испоручили специјалне системе помоћу дванаест тешких авиона, донели смо комплет који омогућава аутономну дијагностику, дезактивацију и дезинфекцију, и то све у великом размеру. Стигли су наши високо квалификовани стручњаци и ово је петнаести део од онога што имамо у резерви. Потребно је да и људи у Србији то знају. Гледајте мање Холивуд што се тога тиче. Можете да гледате, али морате да схватите да су све то бајке, зато се треба више оријентисати на стварност. Стварност је таква, да је Русија једна од три светске силе која има глобални суверенитет и решава већину савремених проблема на врло високом нивоу. Ако постане јасно онима којима је упућено, ако људи не размишљају само о својим ситним користима, већ и о интересима нације (у овом случају не мислим ни на кога посебно), ствари ће ићи брже. У сваком случају, наравно, разумемо да ће Србија, као једна од ретких земаља која није увела никакве антируске санкције, остати наш привилеговани партнер.

Андрей Аркадьевич Климов

Америка и Европа су све активније на српском медијском тржишту, купују новине и најпопуларније информационе сајтове, телевизијске канале, кабловску телевизију где промовишу слику Холивуда и мишљење Запада. Да ли је оно што Русија на овом пољу ради довољно?

У руској спољној политици постоје два главна задатка. Први задатак је осигурати безбедности наше суверене територије. Други је стварање услова за развијање благостања руског народа. То је све. Ми немамо задатак да будемо конкуренти Сједињеним Америчким Државама у информационом простору било које државе. У свакој држави постоји власт, постоје владајуће странке, постоји парламент, то је њихова брига. Не увлачите Русију у те приче. Имамо изворе истинитих и званичних информација: РТР, «Спутњик», RТ, сајтове Министарства спољних послова, председника Руске Федерације, владе и странке «Уједињена Русија». Свако у савременој епохи може два пута да кликне и одмах ће добити потребне информације. Ако је лењ или, извините, глуп, онда му никаква пропаганда неће нарочито помоћи. И на крају, исти ти људи сами пате од искривљене перцепције стварности. Нисмо тражили од италијанских грађана да заставе Европске Уније замене заставама Русије у близини својих кућа. Али мењају. Нисмо се бавили никаквом пропагандом. Урадили смо оно што смо морали, из хуманитарних разлога. Нисмо тражили да Италија укине санкције. Морамо правовремено информисати људе широм света и координирати напоре са земљама са којима имамо партнерства у информационој сфери. Што се тиче праћења догађаја у Вухану, договорили смо се са Кинезима да извештаји иду уживо преко кинеских државних телевизијских канала, а чак смо добили и репортаже на руском језику, који је звучао прелепо, просто сам био одушевљен, а коју су водили у Вухану кинески коментатори. Сада приказујемо читаве документарне филмове, ако пажљиво гледате «Русија 24», видећете. Нисмо то урадили ми, нити смо урадили ради пропаганде, то је нормални документарни доказ о ономе што се дешава – са тешким случајевима и са позитивним, уравнотеженим информацијама. То није исто што приказује CNN или било ко други. Зато, што се Србије тиче, ја сам за то да ми, заједно са српским властима, у оквиру Устава Русије и Устава Србије, нађемо прихватљиве могућности за сарадњу у информационој сфери. Узгред, задржаћу се на овој теми кратко. Данас су два дома нашег парламента већ одобрили промене Устава Русије. То је важан моменат и такође је битан за људе који себе сматрају сународницима. Први пут у историји Русије, Руске Империје, Совјетског Савеза, Руске Федерације се појављује појам сународника у основном закону земље, појављује се и обавеза државе да штити законита права својих сународника. То је веома важни моменат и сада то представља уставна дужност државе. Не можемо рећи: знате, сами ће се снаћи. Не, сада морамо помоћи, не само зато што неко жели, већ зато што је то записано у основном закону земље. Сви наши непријатељи морају то знати. То уопште не кријемо и нека се не изненађују, отворено говоримо о чему се ради у Уставу. Други веома важан моменат је да смо у свом Уставу написали да иступамо за светски мир. Ако је потребно, ми ћемо успоставити мир. Успостављаћемо, наравно, са поштовањем међународног права. Даље, наводи се да, ако се неке одлуке међународних органа косе са нашим Уставом, неће бити спроведене, јер су, дакле, противуставне. Прочитајте пажљиво ову фразу и одмах ћете схватити о чему се ради: уствари, не ради се само о Русији. У вези са тим, без обзира на то да ли неко има нешто да каже о акцијама наших трупа у Сирији, ми ћемо наставити са њима, просто јер је то у складу са Уставом. И сада је у складу са њим, а и биће након гласања. Такође дајемо нашим сународницима могућност да гласају, више од 400 одсека биће распоређено у 170 земаља. За нас је важно да сви имају могућност да гласају и могуће је да ће датуми због коронавируса бити померени. Али још постоји читав низ сижа који заслужују да буду пажљиво прочитане у иностранству. Није случајно да је на Западу таква хистерија око нашег Устава и промена које се тамо уводе. То је права хистерија, читамо све. Али то је наш Устав, то је наш основни закон. Поновљам још једном, он се не коси са нормама међународног права. На челу сам Сенатске комисије за заштиту државног суверенитета и спречавање мешања у унутрашње послове. Предмет наше активности је у потпуности формулисан у Уставу који каже следеће: заштита државног суверенитета и одупирање мешању у унутрашње послове Руске Федерације је обавеза државе. Ми смо заправо конституисали предмет активности наше комисије која је настала у јуну 2017. године. Стога, послали смо много сигнала на информационом плану. Међутим, немамо у Уставу обавезу пропганду по селима и градовима, у међународном смислу, али ћемо показивати позитивним примерима шта је добро, а шта је лоше. Мислим да ниједна особа на свету која је упозната са статистиком неће моћи да се расправља са мном. Становништво Русије је 2% од светске популације, број случајева у Русији (то не значи да су у тешком стању, само болесни људи) је један хиљадити део свих случајева у свету, између два процента и једног хиљадитог дела разлика је огромна. Ово је пропаганда, али то не радимо у циљу њеног промовисања, већ у циљу заштите нашег становништва. Али ни то не ваља, изгледа. Прочитајте реакцију на то, шта год да је написано, смањују број. Извините, али свака особа у сваком граду има свој гаџет, и ако је написао нешто што није истина, поруке се одмах проверавају. Ако имамо жену која је умрла са позитивном дијагнозом, и то једини случај који је био, сазнајемо њен узраст и да је имала тромбове, све одмах показујемо и говоримо. Euronews извештава следеће: у Русији, у вези с Уставом и са изменама, људи су се скоро побунили, зато је градоначелник, под маском коронавируса, увео забрану окупљања у групе. То је потпуна глупост! И након секунде показују сценарио из Италије, где су грађани земље стављени у кућну изолацију. То је апсурдно, али ипак користе такве методе. Или, рецимо, приказују: ноћна мора у Европи, ноћна мора у САД-у, а затим и у Русији број заражених људи расте, повећао се на 60. Али морамо да кажемо да је 70 људи отпуштено из Комунарке истог дана, 9 људи је разлика имеђу 61 и 70. Разумемо да су то све шаљиви, циљани пропагандни напори против Русије. Зашто вам то кажем? Јер је јасно да на нашој територији још увек озбиљно обраћамо пажњу на информациони простор и брзо одговарамо на изазове на руском језику за наше грађане; све се то оперативно врши у регионима и на федералном нивоу. Али, да будем искрен, три четвртине информационог простора света ван Русије контролишу медији на енглеском језику: што пишу новине о другим земљама (а не о својој земљи) и 90% се састоји од превода вести и публикација CNN, BBC, Wall Street Journal итд. Зато сам за то да државе уводиле разумну и стабилну координацију. О томе смо се већ договорили са земљама БРИКС-а, тако се већ поступа.

 

Шта мислите о културном односу Русије и Србије – што се сада назива «мека моћ“?

Пре свега, не бих рекао да је то «мека моћ“. Такав термин се у САД-у појавио као друга страна жестоке моћи. Говорио бих о «доброј моћи». То је добра моћ. Русија је моћ добра. Тада све стоји на својем месту. То је моћ добра, најиксреније је и то је утврђено у нашем Уставу. У Уставу Русије нисмо заборавили Бога, а у Европској Унији заборавили су Бога и видите шта се са њима дешава. Нисмо заборавили оне који су погинули за нашу Отаџбину и нисмо заборавили традиционалне вредности као што су брак, који може да буде само између мушкарца и жене. Све смо то утемељили да не би нико сумњао у наше вредности, које смо спремни бранити свим силама наше државе. Зато, говорећи о сфери културе, од тога ћемо полазити и тиме се руководити. Ми смо генерално за симфонију култура. Ми смо људи који поштују један другог и културу другог. Не забрављамо да нам је знање о Ћирилу и Методију стигло са Балкана. Ми разумемо шта је Косово, његово историјско наслеђе. Ја сам у УНЕСКО-у бранио историјско наслеђе Косова и подсетио УНЕСКО-у да је то светско наслеђе човечанства. Штавише, објаснио сам српским чиновницима како је најбоље подсећати о томе Европској Унију, УН и УНЕСКО. То нису празне речи. Сви српски лидери то знају. Сада говорим о себи зато што је увек лакше рећи о себи, али то раде и моје колеге у Министарству спољних послова и Россотрудничеству, у нашем представништву у УНЕСКО-у и Министарству културе… Ми се стварно бавимо тиме и наставићемо даље. Та сфера безусловно је наш приоритет. Надам се да ћемо, када се заврши ова коронавирусна паника, не само да наставимо, него ћемо још више појачати темпо нашег рада.

 

Што се тиче коронавируса, у Србији већ ради руска хуманитарна мисија која помаже Србима. Сергеј Лавров обећао помоћ министру спољних послова Србије. Да ли је Русија спремна, ако треба, на неки начин додатно помоћи Србима у борби против ове епидемије?

Ако већ помажемо земљама НАТО-а … Овде је важно не мешати веома важне појмове. Да бисмо некоме помогли, потребно је да помоћ, ако говоримо о стварној помоћи, буде јасно формулисана да би је влада подржала, да буде намјенска, а не за сврхе промовисања. Када се поштују све ове чињенице, они који примају помоћ, заиста је и добијају. А они који је пружају разумеју да пружају помоћ и не бацају свој новац у воду и не дају свој труд и напор узалуд. Али треба схватити да ћемо ми прије свега, без обзира шта се тамо дешава мислити на своје грађане. А када ми будемо пружали помоћ, укључујући и помоћ српском народу, ћемо учинити то у светлу реалних околности. Али ћемо то ионако учинити.

Сенатор Андреј Климов: Русија је снага добра

Сетевое издание О Сербии по-русски зарегистрировано в Федеральной службе по надзору в сфере связи, информационных технологий и массовых коммуникаций (Роскомнадзор) 14 апреля 2020 года.
 Свидетельство о регистрации ЭЛ № ФС 77 – 78266. Главный редактор: Неклюдов Д. А. Адрес электронной почты редакции: mail@ruserbia.com

18+