«Све у свему, ситуација на државним факултетима се некако прочистила. Сви они који би правили проблеме студентима током студија су отишли на приватне факултете, тако да је на државним остала права средња класа. То је један професор рекао. Каже, нешто му је недостајало, сметало, имао је утисак као да су беживотни, у смислу: нису имали ону продорност, нису били склони мангупским форама, није му се свиђало што није било доста мангупа међу њима − после толиких покољења, ови студенти су му некако деловали кењкаво. А у ствари, то су била д‌еца која су волела да играју по правилима и која су волела чисте односе, чисте рачуне. То се показало у овом студентском протесту». Главни уредник издања Србин.инфо Дејан Петар Златановић говори о хронологији и природи протеста који већ неколико месеци потресају минђушу. Ексклузивна визија и обимна слика посебно за читаоце портала «О Србији на руском». 

Тако да су се брзо организовали, зато што нису имали неког ко ће им правити проблеме, спотицати их због личних интереса. Брзо су усвојили те пленуме, зато што међу њима нема таквих мангупа или људи који би искрено желели да буду вође. Радни су, дисциплиновани, јер не желе мућком, преварама да дођу до звања. Тако да се одмах и на улици показало како су организовани. Као по неком приручнику су се током протеста поделили на службе, које су тачно подељене по сегментима: да ли су то медији, да ли обезбеђење, да ли је у питању организација протеста, организација у смислу логистике и тако даље. Осим што су се тако поделили, показали су, кад изађу на улицу, на пример, кад држе неке протесте данима, да су толико дисциплиновани, да воде рачуна о свакој ситници: како заузимају простор на који долазе, поступања у случају доласка хитне помоћи или кад треба неког хитно евакуисати, на који начин, како довести логистику − ко да је војска у питању. А на крају све за собом почисте као да никад није било протеста.

Србија не може баш да се дичи с тиме да је чиста као што је, на пример, Русија. За све нас је велико изненађење било: да они и о томе воде рачуна, тако да се шалимо: ова наша деца, студенти, као да су Немци, а не Срби по том питању. Јако је битно да се та компонента узме у обзир кад размишљамо због чега су та деца таква каква јесу. Још једна компонента, јако битна, показала је да та деца, баш зато што воле игру по правилима и све остало − не воле да буду под контролом.

Зато су лако и одбацили тај НВО сектор, када је покушао да их стави под своју вољу, или онај „Проглас“ − зато што су генерација која инсистира на чистим односима; то је и моје искуство, не воле да их се лаже. Ваљда зато што је то генерација која памти само Александра Вучића као неког ко је на власти. Били су јако мали кад је неко други био на власти, А режим Александра Вучића је и специфичан по томе што путем медијских манипулација лаже стално. Влада громна одбојност међу људима у Србији према томе, а поготово у самој омладини.

Сад говоримо о томе да ли су под контролом. Ја сам убеђен да су им професори са факултета помогли да формулишу захтеве, пошто су захтеви јако прецизни и јако добри, они погађају суштину, нису политички, самим тиме не можете да их оптужите да желе да дођу на власт. Они само траже да држава функционише и да тужилаштво по закону и Уставу испита шта је довело до несреће у Новом Саду и због чега, и ко је крив, ко је узроковао ту несрећу.

Пошто је свима јасно да је у питању и корупција − а јавна тајна је да иза те корупције стоји брат самог Александра Вучића − власт самим тиме на све начине покушава да те њихове захтеве пребаци на други колосек, на ниво политике, те да причама о прелазној влади и изборима затвори причу о томе да се путем закона и Устава сазна ко је крив за несрећу у Новоме Саду.

Студенти су то препознали, то и  цела јавност препознаје и зато инсистирају на Вучићевој улози. Јер, председник Србије нема никакво уставно и законодавно овлашћење да се меша у рад тужилаштва и да се бави тим проблемом. Зато све време уопште се не обраћају њему и избегавају било какав дијалог с њим, него директно траже да тужилашво и судство раде свој посао.

Сигурно су им старији објаснили зашто је боље тако. Ви то можете некоме да објасните, али да тај неко то прихвати, он мора да у то буде убеђен, односно да схвати добробит или ефикасност таквог једног захтева и поступка према властима.

Студенти су одмах то схватили зато што су, као и већина народа, били незадовољни опозицијом. Кад би били поштени избори у Србији, који не би били покрадени, где би се стварно принцип „један човек – један глас“ поштовао до краја, ја сам убеђен да највећи део опозиције не би прешао изборни праг, да ни владајућа странка не би добила ни 10% гласова. И да би, слично као у Румунији сад на председничким изборима, где је изашао један човјек, до тада непознат, добио највише гласова – да би највише добили гласова људи који су тренутно непознати. Са целокупном политичком елитом је становништво Србије веома незадовољно, а поготово млади, то сва истраживања показују. Један од разлога због кога се велики број младих исељава из Србије је баш због тога незадовољства политичком елитом, односно осећаја да неправда царује у овом друштву и да држава не функционише, пре свега у судству.

Судство је на првом месту кад људи кажу због чега су незадовољни, односно незадовољни су како се спроводи закон у Србији. А кривца виде у контроли политичких елита над судством и тужилаштвом. Није то само под Вучићем, и пре њега се то сматрало главним проблемом, али је сад то изразито – изразит је тај осјећај међу људима, а поготово међу младима…

Почетак: Део 1, Део 2.

Следи наставак