Славенко Терзич (Славенко Терзић) — сербский историк, посол Сербии в Москве в 2012-2019 годах. Терзич родился 14 марта 1949 года в Пандурице, неподалеку от Плевля (Черногория).

В 1972 года закончил философский факультет Белградского Университета. Преподавал историю в Алибунаре и Ковачице. С 1974 года работает в Историческом институте Сербской академии наук и искусств (САНУ).

В 1976 году закончил магистратуру с дипломом по теме «Сербия и Греция с 1878 по 1897 год» (Србија и Грчка од 1878. до 1897. године).

В 1990 году защитил докторскую диссертацию по теме «Сербия и Греция во второй половине XIX века (1856—1903)» (Србија и Грчка у другој половини XIX века (1856—1903)).

С 1987 по 2002 год директор Исторического института САНУ.

С 2001 по 2005 год председатель Сербского литературного союза

С ноября 2015 года член-корреспондент Сербской академии наук и искусств. а с декабря 2015 года иностранный член Академии наук и искусств Республики Сербской.

Член Комитета по изучению жизни и трудов сербских ученых САНУ и Комитета по изучению Косово и Метохии.

Сенатор Республики Сербской.

В 2004 году выступал свидетелем защиты на процессе над Слободаном Милошевичем в Гаагском Трибунале.

В 2012 году назначен послом Сербии в Москве.

В марте 2019 года патриарх Кирилл вручил Славенко Терзичу Орден Серафима Саровского третьей степени.

В апреле 2019 Сергей Лавров вручил Терзичу почетную медаль МИД РФ

Знает русский, немецкий и греческий языки, несколько хуже — болгарский и английский.

Основные работы Славенко Терзича:

• Терзић, Славенко (1976). „Стојан Новаковић и железничка конвенција с Турском 1887. године”. Историјски часопис. 23: 117—126.
• Терзић, Славенко (1979). „Васа Пелагић у изгнанству 1887. године”. Историјски часопис. 25-26 (1978-1979): 303—309.
• Терзић, Славенко (1983). „Јован Скерлић у Народној скупштини 1912.”. Историјски часопис. 29-30 (1982-1983): 457—475.
• Терзић, Славенко (1988). „Јован Ристић и «Заветна мисао српска» (1868-1876)”. Историјски часопис. 34 (1987): 271—290.
• Терзић, Славенко (1992). „Бењамин Калај и српско питање”. Catena mundi. 1. Београд: Матица Срба и исељеника Србије. стр. 351—357.
• Терзић, Славенко (2000). „Идеолошки корени црногорске нације и настанак црногорског сепаратизма”. Српска слободарска мисао. 1 (1): 181—198.
• Терзић, Славенко (2006). „Изневерени идентитет: Прилог разумевању идеолошких корена црногорског национализма” (PDF). Летопис Матице српске. 477 (3): 424—439.
• Терзић, Славенко (2010). „Историјско-географске представе о Старој Србији у Европи и међу Србима” (PDF). Наша прошлост. 9: 9—28.
• Терзић, Славенко (2010). „О светосавсавској традицији у источном делу Старе Херцеговине”. Древнохришћанско и светосавско наслеђе у Црној Гори. Београд-Цетиње: Православни богословски факултет, Светигора. стр. 337—341.
• Терзић, Славенко (2010). „Општи балкански и европски амбијент Устава из 1888. године”. Два века српске уставности. Београд: САНУ. стр. 259—269.
• Терзић, Славенко (2010). „Евроатлантски продор на Исток и српско питање”. Србија и НАТО — за и против: Мишљења и расправе. Београд: Академија за дипломатију и безбедност. стр. 42—52.
• Терзич, Славенко (2010). „Славянофильство XIX в. в сербской историографии”. Россия и Сербия глазами историков двух стран. Санкт-Петербург: Алетейя. стр. 129—142.
• Терзич, Славенко (2010). „Европа и Косово и Метохия: Иисторический очерк”. Славянский мир в третьем тысячелетии: Славянские народы, вектори взаимодействия в Центральной, Восточной и Юго- Восточной Европе. Москва: Институт славяноведения Российской академии наук. стр. 327—337.
• Терзич, Славенко (2010). „Сербское наследие в Косово и Метохии глазами европейских исследователей (XVIII – XIX в.)”. В «интерьере» Балкан: Юбилейный сборник в честь Ирины Степановны Достян (PDF). Москва: Институт славяноведения Российской академии наук. стр. 141—154.
• Терзић, Славенко (2011). „Руски словенофили и српско питање (1856-1878)”. Српско-руски односи од почетка XVIII до краја XX века. Београд: САНУ. стр. 95—107.
• Терзић, Славенко (2012). „Аустроугарски логор за Србе у Добоју 1915-1917”. Глас САНУ. 420 (16): 409—421.
• Терзић, Славенко (2012). „Рашка и османско наслеђе”. О Србима муслиманске вероисповести: Зборник радова. Београд: Институт за политичке студије. стр. 35—52.
• Терзић, Славенко (2012). „Евроазијски видици грофа Саве Владиславића” (PDF). Зборник Матице српске за друштвене науке. 138: 17—28.
• Терзић, Славенко (2012). Русија и српско питање 1804-1815. Нови Сад: Православна реч.
• Терзић, Славенко (2012). „Исток и Запад у новијој српској историји и култури” (PDF). Летопис Матице српске. 489 (6): 935—945.
• Терзић, Славенко (2012). „Пештер и околина у огледу историјске демографије: Истраживачки проблеми”. Милешевски записи. 9: 183—198.
• Терзић, Славенко (2012). Стара Србија (XIX-XX век): Драма једне цивилизације: Рашка, Косово и Метохија, Скопско-тетовска област. Нови Сад-Београд: Православна реч, Историјски институт САНУ.
  • Терзич, Славенко (2015). Старая Сербия (XIX — XX вв.): Драма одной Европейской цивилизации. Москва: Вече. (руско издање)
• Терзић, Славенко (2013). „Милешева у историјској свести Срба у 19. веку”. Осам векова манастира Милешеве: Зборник радова. 1. Пријепоље: Епархија милешевска. стр. 113—117.
• Терзић, Славенко (2013). „Цивилизацијски смисао ослобођења Старе Србије и Вардарске Македоније”. Први балкански рат 1912/1913. године: Друштвени и цивилизацијски смисао. 1. Ниш: Филозофски факултет. стр. 15—21.
• Терзич, Славенко (2013). „Европа и исторический реваншизм: К столетию Первой балканской войны”. Безопасность Европы: Балканский вектор (PDF). Звенья. 16. Москва: Фонд исторической перспективы. стр. 28—36.
• Терзић, Славенко (2015). „Прилике у Старој Србији уочи ослобођења 1912. године”. Први балкански рат 1912-1913: Историјски процеси и проблеми у светлости стогодишњег искуства. Београд: САНУ. стр. 37—44.
• Терзић, Славенко (2015). „Академик Милорад Екмечић (1928-2015)” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 92: 113—116.
• Терзић, Славенко (2018). „Балканске студије Стојана Новаковића”. Стојан Новаковић: Поводом сто седамдесет пет година од рођења. Београд: САНУ. стр. 23—35.
• Терзић, Славенко (2018). „Скадарски вилајет у другој половини XIX века према опису руског конзулата у Скадру”. Глас САНУ. 428 (18): 97—110.

Читайте также — Кайл Скотт посол США в Сербии