Трећи месец у Србији су протести који су почели након пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду. Које само луде верзије нисмо прочитали у Аналитици од домаћих стручњака који су једном отворили београдску «Политику» и даље понављали исте мантре! Али ми, као и увек, покушавамо да задржимо марку, па смо због тога отишли да одговоримо на своја питања у најгушће догађаје-студентима који су постали срце протеста у Србији. Наш шефред, који редовно ради на протестима, коначно је одлучио да разговара са представником пленума-мистериозног студентског тела за управљање скуповима.

Борис Станишић, студент друге године Правног факултета Универзитета у Београду, пристао је да одговори на питања о томе зашто студенти и даље протестују ако власт каже да су испуњени сви захтеви; како се кроз пленуме успева да се управља (и прилично добро) протестним акцијама; а када ће протестна активност коначно нестати?

— Можете ли детаљно објаснити како се испоставило да су студенти у једном тренутку били масовно укључени у протест и још више — постали главна сила, срце протеста?

— Тренутни студенти су генерација која скоро читав свој живот, а већина свакако од раног детињства, живи у систему препуном корупције и под режимом који влада и данас. То је генерација која је сведочила свим скандалима које је тај систем изазвао и за које нико није одговарао. Она такође није прошла ни деведесете ни све њихове последице, па још увек има веру у боље сутра и у промене. Напослетку, има и озбиљан повод да протесте започне- што је пад надстрешнице, а кап која је прелила чашу био је напад на колеге са ФДУ-а где су студенти постали свесни да било ко од њих може постати жртва функционера са црним капуљачама ако покуша да изрази своје мишљење.

— Често се у медијима пише да протести организују политичари, чешће нека прозападна опозиција, и управо они контролишу протест, иако се чини да су политичари на периферији протеста. Шта се на то може тврдити?

— Студенти су се небројено пута оградили од свих политичких странака, невладиних организација и активистичких група. Та лица не воде протесте, пре свега јер студентски покрет нема вођу, па то не може бити нико па ни ти опозициони политичари. Такође, ови протести немају везе ни са западом ни са истоком, већ се односе искључиво на решавање интерних проблема у нашој држави.

— Један од главних аргумената таквих људи је сумња у способност младих ученика да се организују боље него икад, боље од такозваних «одраслих». Скептици не разумеју како се организује управљање протестима, како толико људи успева да се укључи (укључујући и путем друштвених мрежа), како се координација дешава током догађаја, како је организована логистика, ако се ради о блокадама (јер смо на аутокоманду видели грађевинске материјале, воду, храну, шаторе, биотуалете, водовозе…), како је организована безбедност… Видите, то је нормално, с једне стране, питање за модерног скептика који разуме нешто о систему управљања људским заједницама. Стога бисмо били захвални ако објасните. И одвојено-шта је пленум, од кога се састоји и како функционише.

— Студенти и њихов бунт су продукт времена у коме живе и у ком су одрасли. Ова генерација је одрасла са друштвеним мрежама и изузетно је умрежена тим путем, као и сличним средствима комуникације. Основд студентске организације јесу пре свега: висока мотивација, заједнички тачно и прецизно одређен циљ и уређење које подразумева потпуну једнакост у сваком смислу. Сваку одлуку, а поготово одлуке о јавним акцијама, мора да промисли велики број људи који сви стреме ка истом циљу. Управо таква средина може да изроди овакве изузетно добро организоване скупове и блокаде. Логистика се, поготово када говоримо о великим акцијама, већински ослања на подршку осталих грађана, која је заиста огромна, а осим тога углавном на личне контакте студената који у догађајима учествују. За безбедност такође постоје посебне радне групе људи које се њоме баве. Њихови чланови, редари, врше обезбеђење скупа штитећи студенте и грађане од спољних претњи пре свега, али такође старајући се да нико од учесника скупа не наседне на било какву провокацију. Сви планови су, као што је речено, претходно детаљно разрађени, што понекад доводи до спорости њиховог доношења, али чини их много ефикаснијим. Ти планови свакако обухватају и координацију, а сами редари током догађаја комуницирају телефонима.

— Шта је пленум, од кога се састоји и како функционише?

— Пленум је колективно тело свих студената једног факултета на којем се доносе све одлуке везане за блокаду и њен контекст. На пленуму могу присуствовати, говорити, предлагати и гласати о предлозима сви активни студенти датог факултета, што говори о његовом непосредно- демократском карактеру. Рад седница пленума уређен је пословницима и правилницима, који варирају од факултета до факултета, али је суштина да се на њима практикује уређена расправа у циљу проналажења решења за сва питања и изазове.

— Да ли студенти имају проблема са сигурношћу? Да ли вам нико не прети? Уосталом, за три месеца, неки део активиста је ипак био на видику…

— Инцидената је било више од почетка блокада. Радне групе за безбедност дају све од себе, али неке ствари се просто дешавају неочекивано. Што се тиче претњи, оне су свакако присутне, поготово код колега које су медијски експониране или су на неки начин повезане са утицајним људима у друштву.

— Који од захтева ученика ауторитет још увек није испунио? Овде се жели јасноћа, јер власт каже да су захтеви испуњени…

— Ниједан од четири захтева није испуњен. Што се тиче првог, велики део документације недостаје (информације о томе који су то тачно документи доступан је на сајту Грађевинског факултета универзитета у Београду). Што се тиче другог захтева, део лица која су нападала студенте, не мислећи само на извршиоце кривичних дела и прекршаја, већ и на пример на њихове подстрекаче, још увек није процесуиран. Трећи захтев није испуњен пре свега због проблематичности помиловања која је издао председник републике. Као прво, имена лица која су помилована нису позната. Такође, сва лица која су неосновано држана у притвору а помилована су од председника, немају право на накнаду штете за време које су у притвору провели и за све остале трошкове који тиме настају.

На послетку, нека од помиловања су бесмислена, као што се види на примеру деканке једног факултета у Нишу, која је наводно помилована али се против ње није водио никакав поступак. Четврти захтев није испуњен јер, иако су тражена средства опредељена за сврху која се захтева, она још увек нису исплаћена.

— У закључку је питање: када ће се протест завршити? Које догађаје треба да се догоде, које акције треба да изврши власт, које одлуке да изврши?

— Протест ће се завршити онда када сви захтеви буду испуњени. Они су упућени пре свега тужилаштву, које је посебна институција независна од тога ко се налази на власти, стога припадници политичких власти треба да дозволе надлежним институцијама да свој посао обављају по закону, што и јесу обавезе и једних и других. Ниједан други догађај или поступак власти неће окончати студентске блокаде.