Tanja Petrović Miljković završila je studije filozofije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Novinarsku karijeru započinje u licencom časopisu «Lisa»(2002.), nakon toga počinje da radi za Radio Slovoljublje (srpske pravoslavne crkve), autorsku emisiju «Povod»(2012.godine). Uporedo počinje da piše za Web časopis «Avant art» i «Put u Art»(u oba časopisa je radila kao zamenik glavnog i odgovornog urednika). 

Stranicu «Filozofski ogledi» otvara 2012.godine, stranica broji preko 46.000 ljudi i jedna je od najuticajnih i najpraćenijih stranica iz te oblasti u regionu. 

Od 2017.godine pokreće projekat «Filozofski performans», gde organizuje predavanja u Galeriji 73 i  u  galeriji opštine Vračar (2019.godine). 

«Filozofski performans» i sada se izvodi u Galeriji 73, gde gostuju eminetna imena iz oblasti filozofije, psihologije i umetnosti. Kao što su : prof. dr Milanko Govedarica, prof. dr Aleksandar Fatić, prof. dr Divna Vuksanović, prof. dr Irina Deretić, dr Nina Mudrinić, prof. dr Oliver Tomić, master psiholog Verica Gutalj Živković i master psiholog Gordana Belić, kompozitor i violonistkinja Sonja Kalajić, glumac Marko Dolaš (u umetničkom delu programa). 

U srpskom jeziku reč sreća ima u svom korenu pojam susreta. Nisu važne okolnosti u kojima se dešava susret, važno je ko se sreće. I u najtežim i najmračnijim trenucima draga osoba koju susretnete donosi sveslost i sreću. Devedesih godina prošlog veka Srbija je bila brutalno napadnuta, prvo medijski da vi se od žrtve napravio dželat, a onda i oružano, od strane globalista, predvođenih SAD(Amerikom). U tim najtežim trenucima za srpski narod, jedina podrška dolazila je sa Istoka, od Rusije. I sama u problemima, majka Rusija, davala je šta je mogla i koliko je mogla. Bilo je mnogo dobrovoljaca koji su se borili na strani Srba, ali je bilo i mnogo inetelektualaca i rodoljuba koji su dolazili da pruže moralnu podršku. Reditelj Nikita Mihalkov u vreme svoje najveće svetske slave dolazi u Beograd i tu sreće poznatog srpskog pisca i slikara Momu Kapora. Obojica veliki rodoljubi odmah su se prepoznali. Kako mi Srbi ne verujemo u slučajnost jer je slučajnost potpis Boga, verujemo da je istina koji su oni spoznali uz pomoć Dostojevskog bila nužnaza ovaj susret. Njihova tema je bila razlika između nas Slovena i zapadnog čoveka. Zašto? U odgovoru na to pitanje, odgovara se  na mnoga pitanja koja nas muče. Dakle, Nikita Mihalkov odlučuje da dođe u Srbiju kada je bio na vrhuncu svoje karijere,u trenutku kada je ovenčan Zlatnim  lavom 1991. godine u Veneciji, a Oskarom za najbolji strani film «Varljivo sunce» 1995. godine. A njegova želja je pomogne srpskom narodu baš u tom momentu bila je u Srbiji prepoznata i vrlo poštovana. Njihov susret bio je obeležen velikom željom da se objasni razlika između nas Slovena i zapadnog čoveka. .. Razlika koja je ključna da razumemo sopstvenu poziciju kada smo lažima napadnuti i kada nam je oduzeta mogućnost da se branimo. Razgovor koji je trajao čitavu noć, kako je pričao Kapor, završio se uvođenjem Dostojevskog. A ko bi bolje i tačnije definisao čoveka od genijalnog Dostojevskog.

Nikita Mihalkov je svom novom srpskom prijatelju rekao :

«Jesi li ti primijetio da nema američkog filma u kome ne pogine bar sto ljudi, izrešeta ih neko, odlete u vazduh sa automobilom… Niko te ljude ne ožali, niti se zna ko im je majka, ni imaju li sestru. Niti kako se zovu. Svi izginu kao da to uopšte nije važno. A pre 150 godina jedan student u Petrogradu ubio je jednu babu i o tome napiše knjigu jedan pisac i onda se pišu disertacije o tome da li je student imao pravo da ubije babu ili nije. Eto, u tome je razlika između nas i njih. Zapad misli kako da živi, a mi mislimo zbog čega živimo.”

Reči koje je te noći čuo Momo Kapor od svog novog prijatelja Nikite, ostavile su snažan utisak na njega. I to je bio drugi Rus koji je  izvršio snažnu promenu na njegov život. Prvi susret desio se 13. aprila 1943. godine kada je Kapor imao svega četiri godine. Bilo je bombardovanje Sarajeva (M. Kapor rodjenje je 8.aprila 1937.godine u Sarajevu), fašistička Nemačka je bombardovala Sarajevo, njegova majka, baka i drugi rođaci sakrili su se u podrum jedne kuće. Bomba je, nažalost, pogodila kuću, svi su poginuli sem malog Mome. Njegova majka ga je svojom telom zaštitila. Mali Kapor prestravljen izašao je iz ruševina kuće i plakao, tada ga je primetio nek Rus koji je u to vreme živeo u Sarajevu, sažalio se na dečaka i odveo kod sebe. Mali Momo je znao da kaže kako se zove pa mu je ruski spasitelj dao  i prezime Momčilo Momo Hercegovac. Kažu da ga je čuvao kao svoje dete. Kada je tih ratnih godina mali Momo dobio šarlah i odveden u bolnicu, njegova tetka koja ga je sve vreme tražila preko Crvenog krsta, uzela ga je i do kraja rata brinula o njemu. Njegov otac bio je u zarobljeništvu u Nemačkoj, preživeo je i posle rata sa Momom dolazi u Beograd. Grad Beograd za Momu Kapora postaje dom i najveća inspiracija. Njegove knjige : Halo, Beograd, Ada, Blokada 011, Hronika izgubljenog grada, Magija Beograda, 011-Istok — Zapad i dr. predstavljaju Beograd na poseban i jedinstven način. Njegovo plodno književno i slikarsko delo, kao i velika ljubav prema domovini, svrstala je ovog izuzetnog čoveka na sam vrh srpske kulturne scene.

Kao što sam na početku rekla, slučajnosti ne postoje, susreti su predodređeni, naši životni zadaci, naše misije ostavljaju trag i inspirišu. Susret trojice izuzetnih ljudi, od kojih je jedan tj. Dostojevski bio samo duhom prisutan te noći, rešio je zagonetku i dao odgovor na pitanje zašto je nemoguće da nas čovek zapada voli i razume. Slovenska duša je široka, duboka i hristolika. Ona može da pati, trpi i voli, njen smisao dolazi upravo odatle… Iz žrtve za drugog. 

Momo Kapor/Photo: YouTube printscreen