«Е сад, у ком ће правцу ићи студентски протести? Па, постоји више начина. Један је да буду угашени преко професора тако што ће неки од професора бити корумпирани. Већ се прича по Београду да је ректору Београдског универзитета понуђено да буде премијер прелазне владе, али Вучић тражи да Тужилаштво, Министарство финансија и Министарство полиције буде под контролом СНС-а; другим речима, све оно што је битно за корупцију, за борбу против корупције, да он то контролише». Главни уредник издања Србин.инфо Дејан Петар Златановић говори о хронологији и природи протеста који већ неколико месеци потресају минђушу. Ексклузивна визија и обимна слика посебно за читаоце портала «О Србији на руском».
«Да ли ће професори да одоле том притиску и тој понуди – видећемо. Многима од њих се не свиђа што су изгубили контролу над универзитетом и што морају да зависе и од одлука студентских пленума у свом раду.
С друге стране, студентима је јасно, макар оним људима с којима ја разговарам, да ово вечно не може да траје, да постоји велика шанса да изгубе годину, али то није ништа ново – 1999, кад је била НАТО агресија и слична ситуација, студенти су били изгубили годину, нису могли да студирају и слично, па су безусловно уписивали следећу годину. Постоји за то решење, али знају да ово не може дуго да траје. Многи од њих долазе из провинције, неко треба да финансира њихов боравак и све остало. Ја, ето, не могу да у име њих говорим, али онима који са мном причају јасно је да имају тај проблем и идеја им је, како видим, да се у марту, евентуално априлу све заврши, са неким ултиматумом властима до ког рока треба да испуне студентске захтеве; а ако не, да се крене са великом блокадом, али ког типа? Многи су сценарији у игри, тако да не бих хтео да лицитирам, јер може да се деси да буде неки други сценарио, зато што о многим и они расправљају, разговарају. Један од њих је блокада Председништва, Владе Србије са шаторима около, други – са позивањем на велики генерални штајк и тако даље.
Али, кажем вам, то је све на нивоу предпоставки. У сваком случају ће се ићи ка томе да се дâ нека врста ултиматума Вучићу. Оно што сам ја приметио јесте да је, опет се враћам на то, Факултет драмских уметности заузео Студентски културни центар и Културни центар Београда, који стварно нису радили свој посао, али су их заузели левичари, и бојим се да то јесте нека врста покушаја репризе Мајдана. Ја знам да су патриотски студенти то приметили и да су спремни – уколико се овако настави – да они исто заузму неке друге институције. Што може довести до неких подела међу студентима.
А добра ствар међу студентима је што не пате од синдрома Југославије као моја генерација. Сви су рођени у Србији, желе да буду Срби, чак и они либерални то не доводе у питање. Зато су присутне српске заставе, ћирилица и тај национални дух, Косово је и те како присутно. Чак је руских застава било на протестима, и зато ме чуди она изјава Лаврова. ЕУ застава кад се појавила, она је била одмах поцепана од стране студената, а биле су руске заставе у Крагујевцу и нико их није дирао. Зато су ту с њима често и ратни ветерани. Имају тај национални набој, дефинитивно, који им је прирођен, зато што расту у таквом друштву, а имамо ту срећу, ми патриоти, што је свима јасно да је Европска Унија и тај пројекат пропао, да је то везивање за мртваца.
Тако да та идеја, она која је била присутна на Мајдану, или код нас 5. октобра, Европска Унија као нека обећана земља – постоји, али код стварно малог броја студената, а најдоминантнији осећај је потреба да овде уредимо државу која би функционисала по закону и Уставу. Говорим о томе да те ставове већински заступају студенти. Тако да и то је одлика овог протеста у односу на друге протесте који су се дешавали широм Европе.
Иде нам на руку и та чињеница да Европа мора да се бави с собом, да велике силе се договарају тако да политичке елите у Србији не могу да се ослањају на помоћ иностранства да би спровели своју агенду овде, како из опозиције, тако и из власти. И то је оно што је исто дало простора студентима да уђу, да незадовољство које осећа целокопни народ кроз њих се рефлектује.
Иначе, они су добар рефлектор за став већинског народа. Оно што раде студенти и које идеје заступају, то је у ствари став већинске Србије. Тако да, ако желите да сазнате шта мисли огроман део Србије, пратите рад студената.
На крају, како ће се ово, по некој мојој прогнози, завршити?
Завршиће се бежанијом Александра Вучића. Било би катастрофално за патриотске снаге у Србији ако он побегне у Русију. Он, који је сâм говорио стално да је његов национални приоритет да Србија буде део Европске уније, коме је Тони Блер одређивао саветнике, који је примао Сороша Млађег више пута и спроводио његову агенду, где је целокупно државно правосуђе под њим формирано према директивама УСАИД-а; а за УСАИД је радила и Ана Брнабић… И да своју каријеру заврши као неки, назовимо, проруски политичар који бежи у Москву – то би било катастрофа. Јер, онда би опет дошла као нека прозападна опција, као нека алтернатива овом режиму. Иако његов режим у бити због издаје Косова и Метохије, због окретања ка НАТО – имамо више војних вежби са НАТО-ом него са Русијом – са предавањем ресурса западним странцима и свим осталим, не може да буде про-руски. Увек је био про-западни, про-европски режим…
Почетак: Део 1, Део 2, Део 3, Део 4.
Следи наставак