«Иначе, по мени, оно што су студенти највише урадили је то што су Вучићу дефинитивно избили било какав међународни кредибилитет као неког ко може да поштује било какав договор. То је почело са сељацима око ископавања литијума од Рио Тинта, кад није успео да великим рударским компанијима испуни у року оно што је хтео, донекле и са Косовом, зато што је ипак спорије испунио оно што је хтео, али је на крају већином дао све». Главни уредник издања Србин.инфо Дејан Петар Златановић говори о хронологији и природи протеста који већ неколико месеци потресају минђушу. Ексклузивна визија и обимна слика посебно за читаоце портала «О Србији на руском».
Косово је сад независна држава, де факто, због издаје Александра Вучића и гажења Устава Србије. Али, студенти су показали да Вучић има подршку, што бих ја рекао, у нефункционалном становништву, у становништву које је просто, које је сиромашно, на коме не можете заснивати функционисање једног друштва и државе, а да студенти, напротив, имају подршку тог становништва функционалног, на коме можете да заснивате функционисање државе и друштва.
Тако да више Александар Вучић није човек с којим бисте могли било какав међународни уговор да потпишете и да вам он буде гарант да ће га спровести наредних пар година. То је један (сценарио).
Други начин може бити урушавање самог система и да, слично као у оној револуцији 1974. године, нека врста пуча од стране неких служби заврши тако што би похапсили представнике режима, можда делове опозиције, и онда ресетовали друштво. Мени најмање вероватна могућност, јер, за разлику од Русије, где је стварно постојао здрави део службе – Путин је доказ за то – који је успео да спаси државу од хаоса за времена Јељцина, у Србији тај део службе није постојао. Она је гледала само како да се договори са странцима, да у име странаца влада Србијом и поштује њихове интересе; да заузврат добије могућност да влада Србијом као својим приватним поседом, а да не буде узнемирена по кршењу људских права и сличних ствари од стране било кога из иностранства. А пошто је Запад увек био безобразнији, они су увек били приклоњенији Западу. Немају они никакав други национални, дијалошки став, осим својег џепа.
Трећи сценарио је да се све уруши у тренутку и да Вучић буде ухапшен (што бих ја највише волео), да одговара пред законом, и да ми полако вратимо друштво и државу или би, с помоћу те неке прелазне владе, покушали да градимо друштво и државу на поштовању Закона и Устава, не личне воље појединаца.
Томе теже студенти, томе тежи народ, томе тежим ја. Постоји вероватноћа да се то учини, али је јако битно да се учини што пре, јер ако се велике силе договоре, лако можемо постати плен међународних договора. А осим Русије, ми немамо ниједног заштитника у свету.
Без обзира колико сам ја љут због подршке режиму Александра Вучића од стране Лаврова, с друге стране сам свестан да без подршке руске државе ни српска држава не постоји. Једини ослонац и гарант постојања србске државе је међународна подршка Русије. То је било и у Првом светском рату: кад је од Русије настао Совјетски савез, од Србије је настала Југославија, и обратно – када је Совјетски савез постао Русија, и Југославија је постала опет Србија. Имамо такву историјску судбину и сваки српски патриота, без обзира на то колико био критичан према неком режиму у Русији, он мора да води о томе рачуна. А не говорим о нашој крвној, цивилизацијској и религиозној блискости. То је друга прича. Али, у политичком смислу, не постоји могућност да српска држава опстане без руске подршке.
То је један сценарио. Други сценарио је да се Вучић повуче, али његова партија остане на власти, или људи који је он створио, као у Црној Гори, под покровитељством Запада. Црногорски сценарио, који је исто веома вероватан, Зато што је доста велики део опозиције исто корумпиран, па се боји великих промена. Боје се да и они не буду под ударом закона ако се крене с јасном борбом против корупције. Али мислим да на дуге стазе тај систем не би био одржив и да би кад-тад опет настали сукоби.
И последње је могућност да пропадне студентски протест, да Вучићев режим остане на власти, а то би било најгоре за Србију: прво, што је свима јасно да је Вучић изгубио кредибилитет, друго – што би после тога постојале огромне шансе да избије грађански рат у Србији. Људи би, то осећам, у свом окружењу поготово, изгубили сваку наду да овај режим може да се природним путем – било путем избора, било мирним протестима или уз помоћ закона – промени.
И не бих се изненадио кад би кренули с револуционарном борбом ту и тамо, јер не може друштво да функционише под Александром Вучићем. Он је хтео да 40 и нешто рудника отвори у Србији. Литијум је тек почетак. То би за малу територију каква је Србија, значило биолошку смрт, а да не говоримо о презадужености, великој пљачки и свему осталом. Дошло би сигурно до огромног егзодуса људи, маса би их отишла. И овако одлази огроман број младих и школованих. Србија би буквално у року од десет година постала Африка у срцу Европе.
Видећемо. Сценариј који бих највише волео јесте да све заврши с хапшењем Александра Вучића и људи око њега; да одговарају искључиво по Закону и Уставу да би се једанпут за сва времена рашчистило с том корупцијом, која је највећи унутрашњи непријатељ Србије.
Завршићу с једном идејом коју си сигурно и ти сусретао, а то је да су људи, кад размишљају о 5. октобру, кад је била смена Слободана Милошевића, највише кивни што није било 6. октобра, односно што се није ишло на обрачун са старим системом, у смислу: свима онима који су издавали земљу и путем корупције се обогатили, било је опроштено.
Овај пут људи траже правду. Хвала Богу, траже је по закону и Уставу, али огромна је жеља, мислим да је то највећа жеља у српском народу, да се до краја тај принцип спроведе. Мислим да је свестан и Вучић, а и људи који подржавају Вучића, да је то огромно незадовољство.
Друго, инфлација је огромна, економска криза је у Европи, и Вучић је изгубио поверење у народу да економски може извући Србију. Тако да ја не верујем да он може преживети наредна три месеца.
Сад, у ком ће правцу то ићи, зависи много и од Русије. Постоје два модалитета. Први је да се Руси уопште не мешају у ове догађаје. То значи – да престану више да дају подршку режиму Александра Вучића. Јер, нема боље проамеричке пропаганде него кад руски амбасадор или Сергеј Лавров стану у одбрану Вучића, а он пре тога вуче потезе који су насупрот руским националним интересима.
Само да споменем ово последње. Вучић, ничим не изазван, чак и амерички амбасадор је то признао, говори (да би се додворио Американцима), о продаји НИС-а. Свима је јасно да он хоће да отме НИС Руској држави. Српски народ то уопште није тражио. А онда Сергиј Лавров подржи Вучића, а осуди протесте против њега.
То је нешто што никакав бољитак у руско-српским односима не доноси, само наноси штету. Значи, или да се престане с мешањем, или да се активно подрже оне снаге које су пре свега проруске и православне, без обзира на то да ли припадају режиму Александра Вучића или опозицији.
Јер, при паду Александра Вучића ту ће бити главни сукоб, тога смо сви ми свесни: између оних који желе да направе Србију неутралну и независну и оних који би је ставили под НАТО и ЕУ. Они који су за НАТО и ЕУ су у мањини, али они су до сада имали јасну подршку Запада. Е сад, пошто је Запад у кризи, тренутно су је изгубили, али сви се ми бојимо да ће је добити опет назад у року од пола године-годину дана.
И због тога је јако битно да после пада Александра Вучића, патриотске снаге могу на Русију да се ослоне и да имају подршку, јер пролибералне снаге ће је сигурно добити на Западу од неких кругова.
Не говорим само о материјалној, него и о политичкој подршци. А с тим ћу и да завршим.