У Србији не јењавају, већ се, напротив, распламсавају масовни протести против пројекта рударства литијума у земљи. Прошли пут народ је успео да замрзне пројекат, али су се власти, с упорношћу вредном боље примене, њему поново вратиле.
Колико је Србима важно да се супротставе западним транснационалним корпорацијама и каква би ту могла бити улога Русије, говори наш главни и одговорни уредник Владимир Басенков.
Последњих недеља најбитнија тема у српском друштву постало је питање ископавања литијума од британско-аустралијске компаније Рио Тинто у околини реке Јадар. Транснационална корпорација је бацила око на регион још почетком 2000-их, пре две године безуспешно је покушала да „уђе” у земљу, а данас је поново, уз (испрва) пуну подршку владе, планирала да отвори рудник у западној Србији. Међутим, народно незадовољство приморало је власти да устукну: председник је обећао референдум, премијер изјавио да се без свеобухватне експертизе рудник неће отворити, а председница скупштине обећала да ће образовати посланичку радну групу. У низу градова у Србији од почетка августа се одржавају протести, на којима се окупља више хиљада људи. Како кажу противници пројекта, за њих је наступио тренутак после кога ће или победити или нестати као народ.
Могућност да Рио Тинто копа литијум у Србији, за шта се тако активно залажу и земље ЕУ, представља егзистенцијалну „црвену линију”, иза које симболично и практично почиње нови живот земље. Западне силе, корак по корак, кроз сламање воље српског народа, заузимају све сигурније позиције у односу на своју колонију (каквом оне виде и Србију и читав „српски свет“). Као јарки пример такве експанзије, али можда не и разумљив свакој постмодерној особи лишеној чистог разума и достојанства, вреди навести причу о продаји рушевина генералштаба земље. Тихи симбол НАТО агресије, 25 година касније… желе продати америчком бизнисмену за изградњу раскошног хотела на његовом месту, с малим спомен-обележјем у знак сећања на бомбардовање. Да ли вреди објашњавати какав ударац овај догађај, између многих других, задаје националној енергији?
У међувремену, питање рударства литијума отвара начелну расправу о будућем животу народа у земљи. У западној Србији, у близини Јадра, усредоточена је трећина водних ресурса земље. У овом је крају одлично развијена пољопривреда и мештани се на недостатак посла не жале. Рио Тинто за собом у рудницима широм света оставља уништену екологију и реке крваве као у Старом завету. После развијања такве индустрије на том подручју ће вековима живот бити немогућ. Србима је већ доста што су прогнани из Крајине, земаља Босне и Херцеговине, с Косова. Сад им се појављују незавидни изгледи да напусте земље своје националне државе, али из сасвим другог разлога. Неки стручњаци кажу да рударење литијума неће погодити само екологију запада земље, угрожени ће бити и Сава, и Дунав, и друга подручја, јер су реке међусобно повезане. Понеко се присећа пророчких речи Драгоша Калајића, који је говорио да је задатак Запада да ову територију очисти од људи постављањем војних база. У контексту збивања у Украјини, речи почившег српског филозофа звуче прилично уверљиво.
Колективни Запад ће покушати да претвори Србију у безљудну пустињу из које ће моћи црпсти ресурсе (укључујући и људске), контролисати логистичке токове (пошто је Балкан значајан пут који повезује Европу са Азијом и Африком) и, наравно, неће пропустити прилику да овде размести војне базе НАТО-а, дабоме, у сврху уцена, а можда и удара по руској територији. У том контексту, није сасвим јасно због чега је низ руских специјализованих медија, који „дубоко“ осветљавају српске прилике, последњих недеља изненада заћутао и узео да пише о било чему другом, само не о теми која потреса српско (до сржи проруско) друштво. Стотине стручњака свакодневно се изјашњава по датом питању, десетине њих иступа на митинзима, а хиљаде обичних грађана излази на улице својих градова да се изјасне с одлучним „не!“ политици фактичке продаје будућности свог народа транснационалним корпорацијама и, шире, колективном Западу. Када је у жижи Србија, ваља разумети да и поред низа догађаја у последњих 30, па и 100 година, овај народ остаје најрусофилнији у правом смислу те речи, са чим се лично можете срести на улицама српских градова, у општењу, пословним питањима и јавним изјавама политичара. „Бог на небу, Русија на земљи“ – гласи српска узречица. Овде људи још увек искрено верују и надају се да их Руси неће осзтавити и да ће им помоћи, поготово у ситуацији кад их је проблем притерао уза зид и наде више заиста ни на кога, осим на Бога и Русију, нема. Срби се надају да ће се на њихов главни бол овог историјског тренутка одазвати јаки брат устима својих весника истине из медија. Нада умире последња. Ми смо већ доживели озбиљан историјски пораз у Украјини, коју је Запад, кроз систем узастопних корака, успео, додуше делимично, да отргне од Русије и гурне у оружани сукоб. Не бисмо желели да се тако нешто деси у братској Србији, чему светски хегемон активно доприноси.
У својству епилога
Само суве бројке из брошуре Рио Тинта.
За производњу 60.000 тона литијума годишње, рудник који ради 365 дана/24 часа би користио
месечно:
110-220 тона експлозива док не очисти пут до налазишта литијума
Годишње током наредних 60 година:
1. 1300 ТОНА емулзионог експлозива.
2. 300.000 ТОНА борне киселине.
3. 320.000 ТОНА сумпорне киселине 94%
4. 1500 ТОНА Натријум-хидроксид 45%
5. 1900 ТОНА хлороводоничне киселине.
6. 110.000 ТОНА калцијумове соде.
7. 60.000 ТОНА живог креча.
8. 80.000 ТОНА цемента.
9. 5000 ТОНА цемента за подлогу рудника.
10. Агрегат 600.000 тона за пумпање пасте.
11. 26.000 ТОНА натријум-сулфата.
12. 1.400.000 (1,4 милиона) ТОНА отпада годишње.
УКУПНО преко 60 година користиће се следеће:
1. 78.000 ТОНА експлозива
2. 18.000.000 (18 милиона) ТОНА борне киселине.
3. 19.200.000 (19,2 милиона) ТОНА сумпорне киселине.
4. 90.000 ТОНА натријум-хидроксида.
5. 114.000 ТОНА хлороводоничне киселине.
6. 6,6000,000 (6,6 милиона) ТОНА калцијум-оксида.
7. 3.600.000 (3,6 милиона) ТОНА живог креча.
8. 4.800.000 (4,8 милиона) ТОНА за цемент.
9. 300.000 ТОНА цемента за подлогу рудника.
10. 36.000.000 (36 милиона) ТОНА по агрегату за пумпање пасте
11. 1.560.000 (1,56 милиона) ТОНА натријум-сулфата.
12. 84.000.000 (84 МИЛИОНА) ТОНА отпада
Територијалним планом Србије предвиђено је отварање нових рудника широм Србије до 2035. године. Детаљније можете погледати ОВДЕ
