«Сумерлија»-Иван Ташкинов

«Сумерлија»-Иван Ташкинов

«Сумерлија»-Иван Ташкинов

Сумерлија на тјурском Sumer ile,значи „земља сумера“. Ово је цитат из чланка Измаилове И.Л. која

се назива „Незаконито рођена дјеца господе новинара или сумеро-бугаризација историје Татара“.

Чланак, наравно, има критички карактер. Да ли су у праву ентузијасти, који покушавају пронаћи

праотаџбину Сумера на сјеверу Азије. Постоји интересантан рад научнице из Томска, Галине

Ивановне Пелих, „Поријекло Селкупа“, Томск 1972. Селкупи су народ из Сибира,абориџини

Сибира са обале ријеке Об. Књигу је могуће наћи на интернету.

 

Г.И. Пелих у свом раду показује етнографску и језичку блискост предака Селкупов и Сумера, тј. на

основу овога можемо истаћи вектор потраге предака Сумера. Сумери из Међурјечја су народ који

је досељен, а њихова домовина је Арата. Географски положај Арате је дискутабилан и још није

тачно одређен. Не тако давно дошло је до дискусије када су били дешифровани натписи на камењу, „Камени

гробови“, археолошки споменици културе Трипоља (4000 п.н.е. Прицрноморје). Многи научници сватајући

натписе Прицрноморја протосумерским, сматрају ту чињеницу манифестацијом културне активносити древног

народа Арате.

 

 Према споменицима сумерским епова, у описима земље Арата можемо примјетити сљедеће

карактеристике: знакове (описе) земље – да би дошли из Сумере до Арате, треба проћи преко

седам планинских гребенова и степе (у неким преводима се каже пустиње). Један дио пута се

може проћи водом (ријеком или морем). Арата је богата златом, сребром, бакром, оловом,

лазуритом, шумом и полудрагим камењем.

 

Постоји ријека Арата, Арата планинска земља (или град).

Овим критеријумима Прицрноморје одговара само дјелимично. Овим описима Арате више

одговара Јужни Урал или Алтај – Сајни. У научним круговима сматрају првенствено да је

Сумерлија у источном Ирану, вјероватно на основу тога што се налази у близини мјеста

проналаска Бадахшанског лазаурита, јединог познатог (научног) мјеста рођења древног свијета.

Али лазурита има и на Уралу и Сајанах. Осим тога у Сумерском епу „Лугаљбанда и гора Хурум“,

херој Лугаљбанда кренуо је у Арату, прешао је гору Хурум и даље је ишао по пустињи (степи).

Хугар изговорено на сумерском је Хурум, то је највиши врх планине Хара Березајте планинског

појаса, који ограђује земљу предака аријеваца планине Елбурс.

 

Горњи прстен Елбурса распоређен је на јужном обали Каспијског језера, коју кад превладаш,

долажиш у пустињу Каракуми. Даље су степе Јужног Урала. Урал по многим наводима одговара

описима планине Арате. На сјеверу од Међурјечја налази се и водени пут (ријека Тигр – Каспијско

море – ријека Урал), пратећи који можемо доћи на горњу страну Урала. Осим тога на Уралу су

нађени артефакти са протосумерским писмом (Шигирски идол, таблице Горбуновског тресета).

Тема о Арати у историји географије заузима веома битно мјесто. Арата – земља предака и богова

Сумера. Арта – Артанија по арапским изворима је позната као руска земља, једна од три руске

територије упоредо са Кијевском Руси и Славијом (Новогородска Рус). Локација Треће Руси – Артаније до сад још није нађена. С правом се може предложити да Артанија – Арта јесте назив

уско повезаног концепта и да се овде говори о истој земљи.

 

О томе свједочи и лингвистика. Занимљиво је да руска ријеч „рота“ потиче од индоаријевског

„арта“. Значење те ријечи је клетва, правда, истина. Блиско тој врсти ријечи је руска ријеч

„артачитсја“ – тврдоглаво заступати, стајати на свом, пратити клетву (испуњавати клетву). Сама

ријеч „арта“ је „арса“ – „раса“, тјурколози ће да потврде да је слово“Р“ тешко за изговор на

почетку ријечи за тјурке (напримјер Рус-урус, Брус-Борус, тако и у ријечи раса дошло до замјене

слова односно звукова из тјурскојезичних извора који су саставили карту раса = арса.Вјероватно је

да је и топоним везан за земљу. Ријеч „раса“ на свесловенском језику означава воду, влагу, та се

ријеч у оргиналу преводи као роса и за хидрониме: Рос, Рас, Порос.

 

Овоме је неопходно додати да се називи планина на којима су боравили Сумери, кад су путовали из Међуријечја

у Арту, читају као „Зуби“. На руском та ријеч звучи као ријеч “зуби“. Познато је да

 

стијене и литице су блиске по значењу руској ријечи „зуби“. На југу Кемировске области у Горњој

Шорији и данас су познате планине Зуби – Тенгир –Тиш (Поднебески Зуби, Зуби Тенгери). Кратко

ћемо поменути и топониме Међуријечја. Имена двије велике ријеке Истока, Тигрис и Еуфрат,

имају индоевропску етимологију. Тигрис од сумерског Идигна,значи бистра ријека. Од тог назива

произашла су имена Тигриса и у другим народима из региона: Дигла код Арапа, Тигрис код Грка,

Дијеле у Курда, Тигра, Тигр код Персијанаца. Етимолошки оправдано сумерски назив Ид (ријека)

произилази из хинд.

 

Ријека Еуфрат – Име Еупхратес потиче од сумерског назива ријеке, звучало је Пурат, Пура (на

акадском,пуратту), значење из сумерске ријечи, како увјеравају лингвисти произилази из финско –

угарског ,у ком пур значи ријека. Напомињемо да везу између сумерског и финско –угарског су

примјетили многи истраживачи. У руском језику постоји ријеч пруд, које има значење такође

ријека, вода (примјер “напрудил“ Малолетко 2005., назив ријеке Прут у Прикарпатју). Постоји

ријека Пур и њене притоке Пјаку-Пур, Аијвасада-Пур на сјеверу Сибира. Ријеку Прут треба

запамтити зато што су на њеним обалама живјели сјеверни (сербски) “бродники“ (берладники)

који су ријеку прозвали Поросом и Поратом. Ријека по називу Порос постоји и у Сибиру, у Томској

и Новосибирској области.

 

Интересантно је да Египћани земљу богова називају Харата-Нетер, дословно земља богова.

Послије су Египћани Харатом називали гробља. За нас је од суштинске важности чињеница да су и

Египћани земљу богова називали Харатом, као и Сумери Аратом, а индоаријевци Бхаратта. Назив

је без сумње један., као и праотаџбина народа Древног Истока.

Недавно сам набасао на материјал, који ме је поново вратио на тему праотаџбине Сумера. Њихов

траг сам поново видио у Сибиру у близини града Междуреченска. Ријеч је о планинама Небеским

Зубима (Тигер-Тиш), што су у Кузнецком Алатау. Поред Небеских Зуба налази се гребен Харатас, а

у залеђини гребена налази се језеро Харатас , а из њега истиче ријека Харатас. Ријека се улива у ријеку Бијели

Јус, који се сматра извором Ћулима. Овдје је наговјештај на томе да су Харатас и Араата сродне ријечи (истог

корјена). Лингвисти назив Харатас из тјурског хара – црни тас –

камен… караташ. У сумерском језику хара суг значи извор, вишезначност термина харатас – горњи

гребен , ријека, језеро нагони на опрез. Треба обратити пажњу и на то да се бог Сумера назива

Дангир, а тјурски је Тенгир (Тенгир-Тиш-Небески Зуби) има исту језичку основу.

Један материјал ме подстакао да се вратим теми о Сумерима, а то је древни хакаски еп. Гребен

Кузњецког Алатау дијеле Кузњецку област и Хакасију. Планински вјенац Зуби се налази у

Хакасији.Данас народ Хакасије светом планином сматра врх Борус (Шушенски регион). Сагласно

древним митовима, у давна времена живио је старац пророк, Борус, који је могао предвиђети

будући потоп. Он је направио велики сплав, гдје је укрцао све животиње и птице. Једино велики

мамутАртилан и птица Гаруда Хан Кирет нису хтјеле ући на сплав, јер су се поуздале у своју

снагу. Тридесет деветог дана птица није издржала и сјела је на кљове пливајућег мамута и они су

заједно потонули. Када се вода почела повлачити, Борус се искрцао на планини која се указала у

част овог хакаског Ноја. Планина је по њему и добила име Борус. Од Боруса су се родили синови

који су постали родоначелници племенских скупина. Ова историја “један на један” понавља

свједочанства предњеазијског епа, према А.М. Малолетко (2005):

“…..налази се у Јерменији висока планина Барис, на којој су по предању нашли уточиште многи

људи од потопа” (Јосиф Флавије И вијек). Обратите пажњу на назив планине Борус. На Блиском

Истоку познат је планински масив Елбрус, да и Кавкаски Елбрус. Сви ти називи су истог корјена

“брус”,у руском језику је познат назив брус,брусок-камен (мљевени).

 

Резиме:Много је случајности, вријеме је пажљиво размотрити хипотезу о сјеверној праотаџбини

Сумера!!!

 

Превод-Драгана Јововић

«Сумерлија»-Иван Ташкинов

Поделиться новостью